Automatizacija ne olakšava život samo korisnicima iste, iako to, na prvi pogled, zaista i izgleda tako. No, do momenta kada se korisnik vrati kući i zamoli Alexa-u da mu pusti omiljeni radio, prestoje, najčešće, meseci predanog rada građevinaca i arhitekte.

Nedavno smo u našim kancelarijama ugostili athitektu Mirka Pavlovića, koji je započinjao novi projekat "Pametna zgrada", te smo ga zamolili da sa nama podeli svoja dosadašnja iskustva vezana za projekte u kojima glavnu ulogu igra - automatizacija.

Zašto arhitekte vole da automatizuju stambene i poslovne prostore?

Kada se gradi velika stambena ili kombinovana zgrada (poslovni prostor + stanovi), često imamo opciju da pojedine stanove ili lokale menjamo po želji kupca tog prostora u toku same izgradnje u odnosu na prvobitni plan.

Nekako smo već navikli na to. Ova opcija kupcima daje zaista veliku slobodu kada se govori o kreiranju svog "doma iz snova", i baš ona zna biti presudna kada se neko odlučuje o kupovini prostora.

Pametna zgrada, kao projekat, nije nužno lakši od, na primer, projekata koji ne podržava automatizaciju.
Ipak, pravo je zadovoljstvo gledati kako se sve te kockice sklapaju iz dana u dan sve dok, na kraju projekta, imamo funkcionalnu pametnu zgradu u kojoj sve možete promeniti na klik.

Tada su posebno zadovoljni kupci, ali i građevinci. U suštini, uspešan projekat "Pametna zgrada", bez neke lažne skromnosti, jeste naša najveća nagrada i u neku ruku, razlog zašto se bavimo baš ovim poslom.

Arhitektama su projekti "Pametna zgrada" omiljeni zbog širokog spektra automatizacije koja obuhvata lako prilagodljive sisteme.

Ukoliko investitor prepozna sve benefite i pogodnosti ovog sistema on će na samom početku izgradnje objekta investirati malo više kako bi ostvario u budućnosti velike uštede u energiji.

Koje benefite prezentujete klijentima kada je u pitanju automatizacija pametne zgrade?

Najveći benefit koji pametna zgrada može da obezbedi, u jednu ruku, jeste samostalno podešavanje svih aparata koji utiču na potrošnju električne energije. Zatim samostalno podešavanje grejanja, klimatizcije, toplotne pumpe, iskorištavanje sunčeve energije... Na primer, stanari čiji stanovi gledaju na sunčevu stranu imaju manje račune za grejanje u toku zime, dok u toku leta roletnama i klimatizacijom možemo da osiguramo neki optimum potrošnje energije u cilju da i tim stanarima bude ugodna temperatura u stanu. Baš ta sunčana strana nosi mnogo prednosti zimi, ali leti ume biti problematična ukoliko sam projekat automatizacije nije dobro izveden ili ga nema.

Najveći benefit može lako biti i to što možemo da sednemo sa svakim kupcem posebno i da ga pitamo šta tačno želi (od opcija koje nudi sistem "Pametna kuća") u svom stanu. Naravno, to podrazumeva da ćemo svima ponaosob objasniti šta je automatizacija i kako će sve to izgledati kada bude gotovo. Kupci vole da čuju da ćemo na bilo koji način da radimo na njihovoj štednji - i novca i vremena. Nema našeg zadovoljstva ako stanari nisu zadovoljni, a to se, u projektima gde je uključena automatizacija, skoro nikada ne dešava. No, i ako se desi, lako se situacija reši.

Kako se projekti automatizacije uklapaju u modernu arhitekturu?

Iskreno, mislim da je moderna arhitektura u poslednje vreme zaista podignuta na neki viši, pozitivan nivo samom automatizacijom. Danas imamo toliko sjajnih, korisnih i praktičnih opcija da mogu slobodno da kažem da svi uživaju u takvim projektima. Ne postoji projekat koji, do sada, nisam automatizacijom prostora uspeo da dovedem do nekog maksimuma praktičnosti. A to je zaista velika stvar za arhitekte - napraviti da nešto bude lepo ali i praktično, korisno, upotrebljivo... Danas više nemamo situaciju da se gradi moderna, pametna zgrada a da automatizacija nije bila važan deo projekta i moram da priznam da me to mnogo raduje. Nama olakšava posao, a korisnicima olakašava život. Svi želimo da na kraju svi budu srećni i zadovoljni, zar ne?